?ovek o sebi mo?e imati visoko mi?ljenje. Mo?e biti ube?en da je u posedu mo?i, takve da izaziva po?tovanje ili pak zaziranje drugih. Mo?e vladati novcem, uticajem ili biti pretnja drugima. Mo?e ljubiti svoju sliku i svoj lik, hvaljen i podr?avan na?iroko, ali uvek u pozadini svoje svesti sret(a)?e se sa sumnjom. Koliko zaista daleko dose?em? Gde je granica moje mo?i? Zauzimam li zaista poziciju za koju verujem da je zaslu?ujem? Kod takvih ljudi potvrda njihovog polo?aja uvek je potrebna i po?eljna.

  Ali, ako zaista ?elite imati takvu vrstu svedo?enja o sopstvenom uspehu, nezaobilazna stanica na tom putu morala bi biti ?lanstvo u ?Univerzum klubu“. Dobro i predobro poznat u krugovima va?ingtonskog krema, ovaj je klub bio vi?e od institucije. Sa jednoipovekovnom tradicijom, u svoje je ?lanstvo uklju?ivao ni manje ni vi?e nego ?est predsednika dr?ave. Pesnici, knji?evnici, umetnici, vojnici i astronauti, pa potom sijaset dobitnika Pulicerove i Nobelove nagrade, advokati, doktori i ?efovi tajnih slu?bi – svi oni decenijama su svojim likovima na fotografijama u holu krasili zidove ovog uglednog zdanja.

  Samo blok daleko od ?Bele ku?e“, ovo je bilo mesto susretanja i dogovora. Pogre?no je misliti da se krucijalne odluke donose na mestima zvani?ne mo?i. O ne, one se najpre peku i gla?aju na ovom mestu, u tajnosti, skrivene iza ovih zidova. Razli?iti sojevi ?lanstva zaslu?ni su bili za formiranje projekata poput ?Nacionalne geografije“, dok neki drugi tu dogovara?e projekat ?Menhetn“. Od nauke i umetnosti do oru?ja armagedona, ovo je oduvek bilo mesto gde se diskretno pletu paukove mre?e. Odluke ovde debatovane i donete javnost bi bila u prilici da vidi i iste tuma?i tek onda kada bi posao ve? odavno bio zavr?en.

  Spolja?njost ove ustanove, njena forma, krajnje je odmerena i ugla?ena. Ne preveliki, ali kovanim gvo??em i ornamentisanim kamenom opto?en, ulaz je nad sobom nosio samo dve zastave – ?Pruge i zvezde“ i svoju sopstvenu. Potom je sledio hol sa podom od besprekorno ugla?anog milanskog mermera. Stubovi koji pridr?avaju tavanicu – crveni indijski mermer sa kapitelima u jonskom stilu. Od hola se granaju mnoge prostorije i odeljci – neki javni, a neki ne. Oni prikladni za svakog ?lana i oni odre?eni za potpunu diskreciju.

  Zahvaljuju?i svojoj dugoj istoriji, prostorije su ure?ivane od strane mnogih autora. Neke jednostavnije i tople, zidova oblo?enih tamnom orahovinom, udobnih ?esterfild fotelja postavljenih uz lo?i?ta kamina i retkim persijskim tepisima na podu; neke raskala?nog rokoko stila, prebogate gipsarije, ulja na platnu zama?nih formata i tavanica oslikanih u stilu srednjovekovnih dvoraca. Bila je tu i mala sala za koncerte sa crnim ?Petrof“ klavirom na pozornici, banket-sala, bilijar-sala, biblioteka, jedan od najboljih vinskih podruma u dr?avi i restoran.

  Mnogi koji su znali za ovo mesto nazivali su ga ?Klub nad klubovima“, ali samo oni koji su ga zaista intimno poznavali, sa ironijom na usnama o njemu su govorili: ?Vi pauci koji mre?e pletete, ne dolazite vamo.“

  Odabir osoblja bio je strog i zahtevan. Ono nekoliko kelnera i kuvar sa po?etka istorije ovog kluba sada je zamenjivala ?itava armija posluge – njih vi?e od stotinu pedeset du?a. Kelneri u smokinzima sa belim rukavicama, vratari u crvenim uniformama sa zlatnom dugmadi, ?oferi sa crnim ??apkama“ i sobarice sa vezenim keceljama. Morao si biti me?u najeminentnijim ?efovima kuhinja na svetu da bi samo do?ao u obzir za rad na ovom mestu.

  I naravno, bilo je tu obezbe?enje. Iako privatno vlasni?tvo, profil li?nosti koji je ovaj objekat prihvatao za svoje ?lanove nalagao je da ga obezbe?uje Tajna slu?ba. Dvojica ?Crvenih mundira“, kako su u ?ali ?lanovi kluba nazivali vratare, propusti?e Gordona u hol. Njegove potpetice ?irile su metronomski zvuk odbijaju?i se o ugla?ani pod. Sa strana, sa slika i fotografija, posmatrala su njegov defile slavna i poznata lica, neka namr?tena poput Huverovog, a neka osmehnuta nalik Ruzveltovom. Osmeh ovog potonjeg bio je uzrokovan zadovoljstvom koje je pokazivao, izme?u ostalog i nogom kojom je gazio vrat odstreljenog lava na kakvom davnom safariju.

  Na samom kraju ovog hol-muzeja Gordona je ?ekao ?ef osoblja. Obu?en u besprekorni crni smoking, blago se u poklon nagnuo prido?lici:

  – Dobro ve?e, senatore Longli, izuzetno mi je zadovoljstvo da vas ponovo vidim u na?oj skromnoj ustanovi.

  ?Skromnoj ustanovi?“, pomisli Gordon – ?ok, u redu kada ti tako ka?e?.“ Zatim odgovori proceduralno, kako red nala?e:

  – Jako sam vam zahvalan na tome ?to me li?no do?ekujete. Moja malenkost u ovoj va?oj grandioznoj ustanovi zauvek ose?a zahvalnost zbog toplog prijema.

  – Ah, molim vas, ma kakve su to re?i – malenkost. Vi va?im prisustvom samo uve?avate slavu koju ta?tinimo.

  Kada su zavr?ili ovu epizodu opho?enja jedan prema drugome, ?ef osoblja rukom uputi Gordona ka njegovom odredi?tu:

  – Bi?u slobodan da vas otpratim do va?eg mesta sastanka. Cenjenog gospodina Vossa o?ekujemo da se pojavi svakog trena. – Zatim se pokretom baletana okrenuo, zahtevaju?i pogledom da bude pra?en.

  Ljudi od mo?i naj?e??e sebi daju za pravo da budu ?ekani od strane drugih. To im je budilo ose?aj va?nosti. Gordon nije bio od tih. Voleo je da je prvi na sastanku, da upozna popri?te budu?eg sukoba i da bude doma?in na terenu. Verovao je da mu to pru?a ose?aj inicijative, makar u prvih par momenata suo?avanja sa sagovornikom.

  Kvake na vratima behu postavljene u visini ?ovekove brade, te je ?ef osoblja morao podi?i ruke ne bi li ih dohvatio. Ra?irio je oba masivna salonska vrata, propu?taju?i senatora u prostor biblioteke. Ova je bila prazna, bez drugih posetilaca. Tako je i pretpostavljao i o?ekivao. Ipak, imao je zakazano vi?enje sa ?efom Centralne obave?tajne slu?be, pa je bilo prirodno da drugi ne treba da budu upoznati sa sadr?inom njihovih razgovora.

  Vrata se zatvori?e za njim i on osta sam. Kora?aju?i po mekom tepihu, pri?ao je policama sa knjigama. Svaka u starom ko?nom povezu, re?ale su se u redovima – makar njih deset hiljada. Od poda pa do galerije, do koje se stizalo velikim pokretnim merdevinama, nizanje se nastavljalo sve do ukra?ene tavanice. Posmatrao je ovo mesto kao kakvu pozori?nu scenu koju treba inscenirati.

  Levo od njega nalazio se veliki kamin ukra?en bogatom kamenom ?ipkom sa ispisanim slovom ?U“, simbolom ?Univezum kluba“. Dve udobne fotelje presvu?ene tanom sjajnom ko?om suo?avale su se jedna prema drugoj pred ovim lo?i?tem. Razdvajao ih je niski sto pravougaone plo?e furniran intarzijama u obliku ?ahovskih polja. ?ak i ova behu obele?ena slovima uzdu?no, a brojevima popre?no.

  To je bila prihvatljiva pozicija, ali gde su figure? U ku?i Longleyvih ve?tina igranja ?aha bila je vrlo cenjena. Prve poteze u?io je jo? kao sasvim mali de?ak. Imao je zavidan talenat, ali se nikada nije mogao meriti sa pravim majstorima. Bio je odli?an, ali ne vrhunski. Ipak, vredelo je poku?ati.

  Osvrnuo se oko stola i nazreo malu fioku pod plo?om. Unutra su se nalazile figure – ne preterano bogate da ne odvra?aju pa?nju, ali ipak elegantne. Bele od slonova?e, a crne od ebanovine. Postavio ih je po poljima na po?etne pozicije i ?ekao. Scena je bila pripremljena.

  Oslu?kivao je dolazak koraka ka velikim vratima niz hodnik. Ni?ta. Nikakav zvuk. U isti mah, draperija me?u dve visoke police sa knjigama po?e da se talasa. Pokrenula su je mala skrivena vrata kroz koja je sada u prostoriju zakora?io ?ovek lika dobro poznatog Gordonu. Bio je to niko drugi do sam Edward Voss, vi?egodi?nji ?ef CIA.

  Ako biste ga morali opisati, ne biste primetili ni?ta zaista osobeno. Ni previ?e visok, ni nizak. Srednje gra?e, malo krupnijih tamnih o?iju. Crne kose, terane na razdeljak potezom ruke, nije se posebno isticao ni po ?emu. Sem po glasu. Kada bi progovorio, ton glasa bio je hipnoti?ki – gust, rezak, a u isto vreme dubok i sna?an. Svaka re? iza?la iz ovog grla bila je poput zvonjave razbijenog kristala pod udarcem ?eki?a.

  Prilazio je Longleyju malne strojevim korakom ispru?ene ruke.

  – Senatore, ?ast mi je i zadovoljstvo da vas ponovo sre?em. Kada be?e ono na? poslednji susret? Na inauguraciji, ?ini mi se?

  Naravno da je bilo na inauguraciji. Gordon je dobro znao da Voss dobro zna da obojica dobro znaju kada se to dogodilo. Ove govorne minijature imale su zadatak da opuste sagovornika i u?ine ga da pomisli da se susre?e sa nekim obi?nim zaboravnim smrtnikom. Edward, naravno, nikada nije zaboravljao ni?ta. Najzad, imao je celu ?pijunsku organizaciju iza sebe koja bi ga svakako podsetila svake pojedinosti.

  – Da, tako je, na inauguraciji – Gordon hitro prihvati pru?enu ruku u ?vrsti stisak. – Tako?e mi je pravo zadovoljstvo da se ponovo sre?emo.

  Rukom pokaza Vossu na fotelju uz kamin glume?i doma?ina. Voss klimnu glavom i zauze svoju poziciju. Gordon sede nasuprot njemu.

  Royal Road is the home of this novel. Visit there to read the original and support the author.

  Danima pre ovog susreta, Gordon je neprekidno sebi postavljao pitanje na koji na?in da se uhvati u ko?tac sa problemom sa kojim se susreo. U pismu pomenuti ?Projekat Meteor“ nije mu palio ni jednu sijalicu u glavi. Jedan od bezbrojnih projekata – za?to je ovom tajanstvenom liku koji ga progoni bio toliko bitan? Morao je to da dozna, ali na koji na?in?

  Ako bi sam po?eo da kopa po tome i raspituje se sa strane, to bi svakako dospelo do ?oveka u fotelji nasuprot njega. Taj bi pristup samo izazvao sumnju. Zato se odlu?io za direktniji pristup, po sistemu ?me?ki na rupu“.

  Edward se udobnije smestio u svoje sedi?te i, ruku laktova oslonjenih na naslone, dodiruju?i vrhove prstiju ispru?enih ?aka, nekako kao kakav psihoanaliti?ar, progovorio:

  – ?emu smem da zahvalim na ovoj prilici da razgovaram sa vama? Recite mi ?ta vas mu?i, dragi senatore.

  Ovakav stav nije prijao Longleyju. Delovalo je kao da se Voss sprema da preuzme inicijativu. Znao je da ?e se stvari ovako odvijati, pa je odlu?io za bezbri?an pristup:

  – Ah, uobi?ajeni problemi. Ono ?to nas, pretpostavljam, sve mu?i. Raspodela sredstava iz bud?eta i sli?ne tri?arije – nevino se nasmejao Gordon.

  Voss mu uzvrati osmehom i sleganjem ramenima, kao da se sa ovim potpuno sla?e.

  – Jasno, jasno… ako biste bili malo precizniji.

  Zavaljen duboko u naslon, Gordon je, razmi?ljaju?i, tapkao ka?iprstom po usnama. Nagnuo se napred, podigao ruku nad tablom i njome kru?io nad figurama, skrivaju?i o?i od prodornog Vossovog pogleda poput detektora la?i. Dohvatio je belog pe?aka pozicioniranog pred kraljem i lagano spustio dva polja napred.

  1. e4…

  Edward se malo nasme?io, ra?irio ruke u odglumljenom iznena?enju:

  – Koliko vidim, vi me?ate posao i igru? ?uo sam o vama da ste dobri u ovome. U redu, prihvatam izazov. I sam se pomalo amaterski snalazim u ?ahu.

  Prsti su mu dohvatili glavu crnog pe?aka.

  1… c5

  2. Nf3… nastavio je Gordon vuku?i poteze:

  – Znate i sami kako se ka?e za raspore?ivanje bud?eta – trpanje rogova u d?akove. Igrom slu?aja, do mene je do?la informacija o tro?kovima izvesnog projekta pod nazivom ?Meteor“. Da li ste ?uli za njega?

  2… Nc6

  – Projekat ?Meteor“? – Voss je delovao kao da je iznena?en. – Da, naravno, upoznat sam sa njim.

  3. d4…

  – Mo?ete li mi ne?to vi?e re?i o tome? – Gordon je izneo zahtev kroz pitanje.

  3… cxd4

  – Naravno. U pitanju je eksperimentalni projekat softverskog in?enjeringa. Udaljena skrivena lokacija, visok stepen obezbe?enja. Smem li da pitam za?to vas to interesuje?

  4. Nxd4…

  – Rekoh vam ve?, dospeo je do mog stola. Deluje kao projekat koji zahteva visoke bud?etske izdatke. Kolika je njegova va?nost za nacionalnu bezbednost?

  4… g6

  – Va?an je i neva?an. Poput drugih projekata sli?nih njemu. Nemam detaljne informacije o tro?kovima, ali ih mogu pribaviti. Postoji jedna druga pojedinost vezana za ovaj projekat.

  5. Nc3…

  – Zaista? Kakva pojedinost – osetio je da mu Voss sprema zamku.

  6… Bg7

  – Znate li da niste prvi koji pokazuje interesovanje za njega?

  7. Be3… Morao je sada da gazi pa?ljivo. Znao je da ne sme delovati iznena?eno:

  – Prirodno, svi smo na ?Hillu“ u istom sosu. Preraspodela bud?eta. Pretpostavljam da otuda poti?e interesovanje za ovakve projekte. Ko vas je jo? konsultovao u vezi ovoga, ako smem da znam?

  7… Nf6

  – Razni. Mnogi. Razume?ete me ako ?elim da zadr?im diskreciju. Naravno, nisam u mogu?nosti da pominjem imena, kao ?to nikada ne bih spomenuo ni ovaj na? sastanak.

  8. Bc4…

  – Razumem vas i cenim va? stav po ovom pitanju.

  8… O-O

  Partija je tekla dalje. Sada svest obojice jednim delom posta posve?ena ovoj borbi na tabli. To je trenutak koji je Gordon pri?eljkivao. Samo malo pa?nje odvra?ene od glavne teme – to ?e mu svakako pomo?i u daljem razgovoru. Poznavao je odli?no situaciju na tabli. Beli je mogao odigrati razli?ite varijante u nastavku, ali postojao je jedan trik–potez koji mu je jo? deda pokazao.

  9. Bb3…

  – Moram vam ne?to priznati – zapo?e Voss gledaju?i figure. – Neobi?ni signali dolaze do mene u poslednje vreme. Neobi?na de?avanja. Krajnje neobi?na, rekao bih.

  9… Na5

  U tom trenu, Gordon je shvatio da suparnik sa crnim figurama nije prozreo njegovu zamku. Uskoro ?e shvatiti da se na?ao u problemu.

  10. e5…

  Voss, nesvestan pozicije na tabli, delovao je zadovoljno svojom igrom:

  – Poznajete li izvesnu osobu pod imenom James Hargrove?

  10… Ne8

  – Naravno da ga poznajem. CEO ?Hargrove Defense Systems“, ako me pam?enje slu?i. ?vrst ?ovek. ?ta je sa njim? – sada je bio trenutak da napadne.

  11. Bxf7…

  Koncentracija Vossa na momenat je odlutala. Uvideo je da je upao u zamku. Osmeh mu je nestao sa lica:

  – Desilo se to da je pre mesec dana nestao. A onda se pojavio na krajnje neo?ekivanom mestu. I pored svog jakog obezbe?enja, neko je uspeo da ga kidnapuje.

  11… Kxf7

  Do?ao je trenutak da sada Gordon bude zbunjen:

  – Kidnapovan? Kako kidnapovan? Ko bi mogao da tako ne?to sprovede? Strane slu?be? – re?ao je pitanja.

  Zadubljen u situaciju na tabli, Voss je nastavio sa izlaganjem ?Jimove“ sudbine:

  – Nismo sigurni ko je to uradio. Mogu?e je da je ume?ana neka strana slu?ba, ali ne nalazimo nikakve dokaze o tome. ?ta vi?e, ?ini se da i oni sami pate od sli?nih problema. U svemu je najzanimljivija perfekcija kojom je operacija izvedena.

  12. Ne6…

  – Kako je izvedena?

  12… Kxe6

  Crni kralj je napustio svoje sigurno mesto i na?ao se na otvorenom prostoru. Jeste usput kupio figure, ali je postao izlo?en opasnosti. Znali su to obojica, ali se Voss nadao da ?e se nekako izvu?i.

  – Maestralno, ako mene pitate – zami?ljeno je pratio poziciju. – Otet je ?itav avion koji ga je prevozio na sastanak NATO. U klimatizacioni sistem, jo? u hangaru pre poletanja, neko je priklju?io bocu sa jakim sedativom u sebi. Svi su zaspali u avionu, a autopilot ga je preusmerio van odredi?ta na izvesni lokalni aerodrom. Kako je autopilot hakovan, nikome nije jasno. Po sletanju ga je sa?ekala naoru?ana grupa koja ga je izvukla iz aviona. Ostale putnike na letu nisu dirali.

  13. Qd5+…

  – I tu mu se gubi svaki trag?

  13… Kf5

  Vossov kralj je sada be?ao po tabli.

  – Da, ali se potom pojavio neobi?ni snimak. Nekako su ga prebacili na samu liniju fronta, obukli ga u punu borbenu opremu i dobro naoru?ali. I zatim ga ostavili da se sam sna?e. Na?alost, nije se dobro sna?ao. Razneo ga je dron–samoubica.

  14. g4+…

  – Za?to mi ovo govorite? – Gordon je ?eleo da zna.

  14… Kxe4

  – Znate kako, mi stari ?pijuni imamo ?esto ?ulo. Imam utisak da su neke stvari povezane.

  15. Rf1+…

  – Na ?ta ta?no mislite?

  15… Kh4

  Ruka starog ?pijuna kru?ila je nad crnim kraljem. Koncentracija mu je potpuno popustila:

  – Mislim na ?Jimov“ slu?aj i ?itavu pri?u sa projektom ?Meteor“. Nekako su povezani, samo jo? ne razumem kako.

  16. Qe4+…

  Do?ao je trenutak da zada poslednji udarac:

  – Nisam siguran da razumem o ?emu pri?ate i ?ta insinuirate. Ponavljam vam, jedini razlog na?eg sastanka jeste neophodnost rezanja sredstava za projekte manje va?nosti.

  16… Kh5

  – Ko je rekao da je pomenuti projekat manje va?nosti? – Voss je podigao pogled ka Gordonu.

  – Ja sam to rekao. Svesni ste da se o?ekuje reizbor administracije? Taj bi novac mogao biti preusmeren drugim ljudima. Ljudima koji ?e mo?i da poka?u svoju zahvalnost. Onima koji di?u ruke u Senatu kada se glasa poverenje. Koji hodaju hodnicima Bele ku?e i imaju pa?nju predsednika.

  – ?ta zapravo o?ekujete da ja uradim? Da proglasim projekat manje va?nim? Da redukujem tro?kove? ?ta ta?no?

  Gordon je nadneo ruku nad belom kraljicom. Znao je da ga Voss prati. Dr?ao ju je podignutu i trljao prstima kao da soli ru?ak. Zatim je ruku lagano spustio, dlana okrenutog ka gore. Sa dva prsta, srednjim i ka?iprstom, dohvatio je belu damu ispod glave. Lagano, kao da menja? automobila ubacuje u brzinu, pogurao ju je udesno preko table.

  17. Qg4#

  – Ubijte taj projekat. Potpuno. Takav je zahtev. I radujte se reizboru. Nakon toga, zaboravite na celu ovu pri?u. Nadam se da se razumemo. Ah da, ovo je mat. – Gordon pokaza prstom ka tabli.

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road